16. новембра 1995. Чланице УНЕСЦО-а потписале су и усвојиле Декларацију о принципима толеранције. У њеном првом чланку објашњава се значење појма толеранције:
1.1 Толеранција је поштовање, прихваћање и уважавање богате разноликости свјетских култура, облика изражавања и начина живота. Подстичу је знање, отвореност, комуникација и слобода мисли, савјести и вјеровања. Толеранција је склад у различитости. То није само морална дужност, него је и политички и законски захтјев. Толеранција, врлина која омогућава мир, доприноси замјени културе рата културом мира.
1.2 Толеранција није уступак, повластица, подилажење или угађање. Толеранција је, прије свега, активан став подстакнут признавањем универзалних људских права и темељних слобода других. Ни у којем се случају не може користити за оправдање кршења тих темељних вриједности. Толеранцију требају проводити појединци, групе и државе.
1.3 Толеранција је одговорност која подржава људска права, плурализам (укључујући културни плурализам), демокрацију и владавину закона. Она подразумијева одбацивање догматизма и апсолутизма те потврђује стандарде постављене у међународним инструментима људских права.
1.4 У складу с поштовањем људских права, „живљење” толеранције не значи толерирање друштвене неправде, напуштање или слабљење нечијег увјерења. То значи да се свако може слободно придржавати властитих увјерења прихваћајући да се други придржавају својих. То значи прихватити чињеницу да људска бића, природно различита у свом изгледу, положају, говору, понашању и вриједностима, имају право живјети у миру и бити што јесу. То такође значи да нечији ставови не смију бити наметнути другима.“
Међународни дан толеранције смо обиљежили градећи путоказ и балон толерантних ријечи.
